Zašto bi rashladnu tečnost trebalo da zameni profesionalac?
Problemi sa hlađenjem motora mogu imati vrlo različite uzroke, koje je često teško bjasniti laicima. Ako se detalji zanemare tokom pregleda oštećenja ili ako se donesu pogrešni zaključci, to u mnogim slučajevima ima dugoročne posledice po vozilo, jer je motor oštećen, a troškovi popravki motora visoki. Za sveobuhvatnu dijagnozu vozila i za brzu i laku zamenu rashladne tečnosti, preporučljivo je od samog početka osloniti se na stručnjaka. Sa stručnjakom igrate na sigurno i, u slučaju sumnje, uštedećete novac na skupim naknadnim popravkama.
Kako da sami zamenite rashladnu tečnost?
Ako želite sami da zamenite rashladnu tečnost, morate biti oprezni. Radna temperatura većine automobila je oko 90 stepeni, a toplota se nakuplja ispod haube. Tečnost u hladnjaku se takođe jako zagreva i može dovesti do ozbiljnih opekotina ako se sa njom rukuje pogrešno. Posle poslednjeg putovanja trebalo bi da sačekate najmanje nekoliko sati pre nego što otvorite hladnjak. Takođe uklonite akumulator i isključite automobil radi dodatne sigurnosti tokom popravki. Da biste isključili bilo kakav rizik i proverili da li je zamena rashladne tečnosti prošla glatko, preporučljivo je nekoliko dana kasnije ponovo proveriti temperaturu hlađenja.
Zašto se mora zameniti rashladna tečnost?
Rashladna tečnost u hladnjaku reguliše temperaturu motora i na taj način ispunjava važan zadatak u vozilu. Rashladna tečnost cirkuliše u rashladnim linijama duž motora, čime se odvodi toplota. Ako nema dovoljno rashladne tečnosti, motor će se pregrejati i dugoročno oštetiti. Ako primetite da rashladna tečnost ističe, ne oklevajte i odmah dolijte tečnost.
Zamena rashladne tečnosti
Zamena antifriza u predviđenom intervalu je neophodna za pravilno funkcionisanje rashladnog sistema. U starijim vozilima kao rashladni fluid, tokom godine, se koristila voda a u zimskom periodu korišćen je antifriz. U savremenim vozilima antifriz se u rashladnom sistemu nalazi preko cele godine nezavisno od klimatskih promena. Najčešće je zelene boje i koristi etilen-glikol kao bazu i antikorozivne aditive. U novijim vozilima koristi se antifriz produžene trajnosti i narandžaste boje. Koristite antifriz prema specifikacijama proizvođača vozila. Antifrizi različitih formulacija ne smeju se mešati međusobno. Najčešće se razređuju sa destilovanom vodom u pravilnom odnosu ukoliko već nisu razređeni.
Koliko se često treba menjati rashladna tečnost?
Period zamene zelene rashladne tečnosti je oko 2 godine, u slučaju da se ne doliva periodično. Tačka mržnjenja se može proveriti odgovarajućim instrumentima na osnovu čega se utvrđuje da li je potrebno zameniti tečnost. Narandžasta tečnost ima produženo trajanje i potrebno je zameniti svakih 5 godina. Prilikom promene antifriza potrebno je proveriti ceo sistem za hlađenje. Creva koja su krta, porozna i ispucala treba zameniti pre zamene antifriza. Takođe treba proveriti i sve spojeve (da li postoji curenje), kao i hladnjak.
Kako da utvrdimo curenje rashladne tečnosti?
Ako tečnost izlazi van motora u većoj meri, možemo uočiti problem ako pustimo motor u rad da dostigne svoj radni pritisak i posmatrati spoj glave i bloka motora. Ako tečnost izlazi van motora u minimalnoj količini, najverovatnije će se odmah pretvarati u paru zbog zagrejanosti motora a mi nemožemo vizuelno uočiti nedostatak. Jedini pouzdan način utvrđivanja ovog nedostatka je ispitivanje sistema za hlađenje na pritisak. Velika verovatnoća je da rashladna tečnost ne izlazi van motora već ulazi u cilindar za sagorevanje goriva i da zajedno sa produktima sagorevanja izlazi kroz izduvni sistem. U ovom slučaju ako je veći gubitak tečnosti možemo primetiti nepravilan rad motora i pojavu beličastog dima na izlazu auspuha. Ako je gubitak tečnosti manji moramo proveriti sadržaj izduvnih gasova ili izvršiti ispitivanje sistema za hlađenje na pritisak. Malo bolje opremljene automehaničarske radnje kao i svaki tehnički pregled imaju uređaj koji ispituje sastav izduvnih gasova gde možemo utvrditi da li ima vodene pare.
