Priprema za povezivanje kablova
Pre nego krenete sa povezivanjem kablova u razvodnim kutijama morate znati koji su kablovi napojni (dolaze od spratne table), koji idu ka prekidaču, koji ka svetiljkama, koji prema priključnicama itd. Postoji jednostavan način za identifikovanje kablova koji će vam koristiti u različitim situacijama (ne samo ikod razvodnih kutija) a za realizaciju će vam biti potrebni: klešta za skidanje izolacije (blankerice), unimer, obična olovka, izolir traka, marker, itd.
Prepoznavanje kablova
Kad imate sve što je neophodno u pripremi za povezivanje kablova usresredite se na jednu razvodnu kutiju. Skinite izolacije sa vrhova svih žica kablova u razvodnoj kutiji kao i sa vrhova žica svih kablova na mestu spratne table i onih u montažnim kutijama priključnica, prekidača ili raznih potrošača kojima je posmatrana razvodna kutija najbliža. Izaberite jedan od kablova u razvodnoj kutiji. Golim okom možete videti sa koje strane pojedinačni kabl ulazi u razvodnu kutiju što će vam skratiti lutanje. Drugi kraj kabla sigurno završava u priključnici, prekidaču, svetiljci ili na mestu drugog potrošača koji se nalazi sa one strane razvodne kutije sa koje kabl u nju ulazi. Između krajeva kabla u razvodnoj kutije unimerom merite otpor i spajajte žice koje su iste boje kao one koje merite. U trenutku kad se na unimeru “izmeri” neki otpor, tj. unimer pokaže neku vrednost otpora (ako je sve ispravno blisku nuli) vi ste pronašli svoj kabl.
Povezivanje kablova u razvodnim kutijama
Postoje više načina za povezivanje kablova u razvodnim kutijama. Jedna mogućnost je da žice izabranog kabla savijete na određenu stranu (gore, dole, levo, desno, pod uglom, kako bilo) i pored žica, na zidu napišete gde završava taj kabl. Reči/simboli kojima ćete obeležiti kabl su potpuno proizvoljni i najbolje je da obeležite onako kako je vama najlogičnije jer ćete kasnije lakše prepoznati šta ste pisali. Dakle, spoljno “svetlo”, “sijalica 2“ ili “svetlo terasa” potpuno je nebitno.
Druga mogućnost jeste da žice izabranog kabla zalepite izolir trakom i ostavite da traka visi sa žica, poput zastave. Na tom delu trake markerom obeležite kabl. Kad već pričamo o obeležavanju markerom, kad pronađete kabl u spratnoj tabli na njemu treba napisati u kojoj razvodnoj kutiji završava (ako ne ide direktno do potrošača). To možete uraditi i pisanjem direktno po izolaciji kabla na samom mestu izlaska kabla iz zida jer taj deo izolacije verovatno neće biti skidan.
Da li bi povezivanje kablova trebalo prepustiti profesionalcu?
Laicima se savetuje da se ne upliću u bilo kakve poslove sa elektrikom. Ne postoji samo opasnost od povreda, već se osiguranje ne primenjuje na radove na električnom sistemu za majstore „uradi sam“. Profesionalac se brine za zadatke poput povezivanja kablova za kratko vreme, a takođe garantuje funkcionalnost i dug vek trajanja kabla. Dakle, povezivanje kablova može se obaviti profesionalno za relativno malo novca, a nikako nije vredno rizika od strujnog udara ili oštećenja materijala.
Nastavljanje kablova
Pošto su kablovi ograničenih dužina, moraju se u određenim razmacima nastavljati. Pri tom se razlikuju dve osnovne radnje: nastavljanje provodnika u kablu i nastavljanje ostalih delova kabla (omotač. armatura i zaštitni slojevi). Provodnici u kablu mogu se nastavljati na više načina: uvijanjem (upredanjem) provodnika, jednog oko drugog, lemljenjem, konektorima.
Upredanje provodnika predstavlja najjednostavniji način nastavljanja provodnika. Prvo se na jedan od provodnika navuče izolaciona cevčica pa se dva do tri kruga upredu provodnici sa izolacijom. Onda se sa provodnika skine oko 35 mm izolacije i provodnici se upredu do kraja. Kada se završi upredanje, provodnici se skrate na 30 mm. Ako su provodnici različitih prečnika, obavezno je lemljenje vrha. Po završenom nastavljanju, obavezno se preko neizolovanog spojnog mesta navlači zaštitna izolaciona cevčica.
Danas se za nastavljanje provodnika najviše koriste konektori. Postoje dve vrste konektora: suvi i sa specijalnom gel masom. Konektori sa gel masom služe za nastavljanje punjenih kablova, dok se za sve ostale kablove koriste suvi konektori. Konektor ima žlebove u koje se ubace žila sa izolacijom dolaznog voda sa gornje strane, a odlaznog voda sa donje strane. Kada se žile postave na odgovarajući način, postave se dva plastična poklopca sa gornje i donje strane konektora i izvrši se presovanje konektora specijalnom presom čime je završen postupak spajanja provodnika.
