Zašto bi izolaciju i fasadu trebalo da uradi profesionalac?
Izolacija i fasada je posao koji zahteva specijalno znanje i izradu. Pošto izolacija zahteva precizno planiranje, koje uključuje različite aspekte, savetuje se da se obratite profesionalcu. Izolacija ima uticaj na cirkulaciju vazduha u kući. Neispravna ili nepravilno postavljena izolacija može brzo dovesti do razvoja kondezacije i buđi, što je loše po zdravlje ljudi i uglavnom prolazi neprimećeno. Bolje je ne rizikovati.
Kakva izolacija i fasada je najbolja?
Odluka da se na objektu uradi izolacija i fasada je svakako ozbiljan korak, pre svega u finansijskom pogledu, jer zahteva ulaganja koja su značajna stavka za kućni budžet. Zato treba dobro razmisliti i na sveobuhvatan način pristupiti izboru i odluci o vrsti i kvalitetu materijala koje ćete ugraditi. Uzmite u obzir sledeće činjenice: Fasadu radite samo jednom u životnom veku objekta – treba izabrati komponente koje će to omogućiti – dakle, trajno rešenje; Razmislite o svim aspektima i problemima na objektu koje bi izolacija i fasada trebalo da vam reši – pored termičke izolacije zimi, razmišljajte i o termičkoj zaštiti leti, zvučnoj izolaciji od buke spolja i požarnoj otpornosti fasade; Unutrašnji komfor u prostorijama nakon ugradnje fasade – neophodno je da zidovi posle ugradnje izolacionog materijala „dišu“, tj, da se omogući difuzija – prolazak vodene pare iz unutrašnjosti kroz spoljne zidove.
Da li je kamena vuna dobra za izolaciju?
Ukoliko se opredelite za kamenu mineralnu vunu, dobićete odgovarajuću toplotnu zaštitu koja je na nivou EPS izolacije, ali ćete dobiti i odličnu zvučnu izolaciju zidova kao i negorivu fasadu. Napominjemo da obratite pažnju da sve komponente fasadnog sistema budu prilagođene izolacionom materijalu kao što je kamena vuna. Proizvođači lepkova i završnih slojeva na fasadi u svojoj ponudi imaju sertifikovane sisteme kontaktne fasade (tzv. ETICS sisteme) sa kamenom vunom – ti sistemi su u klasi A2, što ih svrstava u negorive sisteme. ETICS sistemi sa EPS-om ne mogu dobiti ovu klasu i oni uvek spadaju u gorive sisteme. Takođe, bitna razlika u karakteristikama je paropropusnost materijala; ovu karakteristiku definiše koeficijent µ (što je manja vrednost µ, to para lakše prolazi kroz materijal). Kako biste lakše razumeli, dajemo vam primer vazduha, gde je vrednost µ=1. Za kamenu vunu je: µ=1,2 a za EPS µ=30-40. Iz ovog poređenja je jasno da se difuzija vodene pare kroz zidove sa kamenom vunom obavlja bez problema, pa su i kvalitet unutrašnjeg vazduha i mikroklima svakako bolji u odnosu na sisteme koji u svom sastavu imaju izuzetno neparopropusne materijale.
Koliko traje jednom odrađena izolacija i fasada?
Kontaktne fasade, poznatije kao demit fasade, trenutno, bar kada su privatni i manji stambeni objekti u pitanju, predstavljaju najlogičniji izbor adekvatne termičke izolacije. Pristupačna cena i dugotrajnost, pod uslovom da je posao kvalitetno odrađen, kao i velike uštede u troškovima grejanja koji vrlo brzo povrate uloženo, doprinele su da demit fasade kod nas budu veoma popularne. U proseku demit fasade imaju trajnost oko 30 godina, s tim da taj broj donekle zavisi od samog objekta. Ako u pitanju kvalitetan nov objekat čiji zidovi neće biti izložen raznim mehaničkim uticajima, demit fasada može, uz manje poptavke, da traje i duže.
Šta je potrebno za izradu izolacije i fasade?
Osnovu demit fasade najčešće čini stiropor različitih dimenzija, a zamena za stiropor može da bude kamena vuna. Ona jeste skuplja, ali njena prednost je ta što je propusna za vodenu paru, tako da, kako se to kod nas kaže – zidovi mogu da dišu. Na taj način smanjena je mogućnost pojave buđi na zidovima tokom zimskih meseci. Ovo je od posebnog značaja ukoliko uz fasadu postavite i PVC stlariju, jer novi PVC prozori dihtuju neuporedivo bolje od bilo kojih starih drvenih. Zbog toga je po ugradnji novih PVC prozora potrebno voditi računa o provetrenosti kako ne bi došlo do bojave buđi na zidovima. Naravno, daleko od toga da ugradnja izolacije sa stiroporom znači pojavu buđi, a da ste sa izolacijom od kamene vune toga pošteđeni, samo je paroprusnost kamene vune jedna od prednosti.
Postupak izrade izolacije i fasade?
Postupak izrade izolacije i fasade je prilično jednostavan. Table stiropora se lepe na podlogu odgovarajućim lepkovima. Izuzetno je važan način nanošenja lepika na table stiropora. Lepak se nanosi na ivice ploča kako bi se postigao efekat izolovane vazdušne komore. Ako se lepak ne nanese dobro, dolazi do problema sa kondenzom i oslabljenom izolacijom, a i vek trajanja fasade se smanjuje. Cena kvalitetnog lepka za fasadu iznosi oko jednog evra po kvadratu. Nakon što se ploče postave na fasadu one se dodatno fiksiraju jedna uz drugu specijalnim plastičnim tiplovima – oko šest tiplova po kvadratu. Postavljanjem tabli stiropora se istovremeno vrši i nivelacija i ispravljaju se eventualne neravnine koje je ostavio zidar, kako bi na kraju površina zida bila ravna. Dobro bi bilo da pre radova majstora koji će da postavlja fasadu pitate da proveri kakav je kvalitet zidardkih radova i da potvrdi da će moći da “izvuče” ravne zidove.
Koliko košta izrada izolacije i fasade?
U suštini, nećemo sigurno izabrati materijale i elemente vrhunskog kvaliteta, ukoliko za to nemamo novca. Međutim, treba da znate da postoje one stvari na kojima možete da štedite i koje neće napraviti neki veliki problem, ali treba da znate i da postoje one stvari na kojima ne možete da štedite. Cena stiropora – od 1,7 evra do 2,7 evra. Cena lepka za stiropor – jedan džak oko 400 dinara. Cena mrežice – od 0,25 evra. Podloga za završni sloj – od 4,5 evra. Cena majstora je od 3 do 5 evra po m2.
