Zašto bih trebalo da angažujem stručnjaka da napravi baštensku živu ogradu?
Živa ograda je veoma dekorativni element svakog dvorišta. Ako razmišljate da li da napravite ogradu od kamena ili drveta ili da posadite živu ogradu naš savet je da napravite baštensku živu ogradu. Sigurno se nećete pokajati. Mnogo lepše izgleda zeleni „živi zid“, on daje poseban duh svakoj bašti. Živa ograda može odvojiti neke delove u vašem dvorištu i tako recimo uokviriti vašu baštu i dati joj lepši izgled. Ne morate je formirati od samo jedne vrste biljaka, ali vodite računa da sve vrste koje izaberete rastu istim tempom. Najbolje je obratiti se stručnjacima iz oblasti baštovanstva i hortikulture koji će vam pomoći oko odabira biljaka za vašu ogradu kao i oko postupka sadnje.
Na šta treba paziti prilikom stvaranja baštenske žive ograde?
Kada rešite da napravite baštensku živu ogradu,morate da imate u vidu da u zavisnosti od toga u kojoj državi živite, postoje zakoni koji se moraju poštovati a odnose se na različite minimalne udaljenosti od susednih imanja . Zbog toga se svakako trebate raspitati o važećim propisima u administrativnoj kancelariji pre izrade plana sadnje i kupovine biljaka. Najbolje vreme za stvaranje baštenske žive ograde je kasno leto ili rana jesen, jer to daje biljkama dovoljno vremena da formiraju korenje i porastu pre zime.
Koje su prednosti baštenske žive ograde?
Živa ograda može dostći visinu između 2 i 10 metara. Ako tražite načina da uštedite novac za ogradu a potrebna vam je privatnost i zaštita od radoznalih pogleda, izrada baštenske žive ograde je idealno rešenje. Izdržljivija je od drvenog ograde a j jeftinija od zida. Jedini nedostatak je što baštensku ogradu morate orezivati jednom ili dva puta godišnje da biste je održavali u formi. Takođe vam treba nekoliko godina strpljenja dok vaša živa ograda ne postane savršena.
Kakve pripreme treba izvršiti pre nego što napravite baštensku živu ogradu?
Pre nego što napravite baštensku živu ogradu trebalo bi obeležiti recimo peskom gde će živa ograda biti posađena. Zatim, na tom mestu zemljište treba okopati i ustiniti dovoljno duboko i staviti staviti kompost. Zatim se mora iskopati rupa u zemlji na svakih 20 ili 30 cm. Kolika je udaljenost zavisi od vrste biljke žive ograde. Zatim u nju stavite prethodno dobro zalivenu biljku. Ponovo napunite zemlju i odmah dobro nalijte vodu. Zemlja pri prvom nalivanju vode malo ulegne i često morate da napunite malo više zemlje. U početku morate da vodite računa da baštenska ograda dobije uvek dovoljno vode.
Kako odabrati biljke da napravite baštensku ogradu?
Da biste pronašli pravo rešenje koju baštensku živu ogradu da napravite, morate razmisliti o nekoliko važnih pitanja. Da li želite brzorastuće biljke koje zatim morate da orezujete dva puta godišnje ili spororastuće biljke kojima treba malo više vremena za željenu visinu žive ograde. Stanje tla se mora proveriti da bi bili sigurni koje biljke posaditi. Drugo važno pitanje je da li bi trebalo da bude zimzeleno ili da lišće treba da se izgubi na jesen. Stručnjaci mogu odmah da procene koja je biljka najbolje rešenje za baštu i koja će najviše uživati.
Koliko vam je vremena potrebno za plan da napravite baštensku živu ogradu?
Vreme potrebno za plan da napravite baštensku živu ogradu zavisi od količine biljaka žive ograde koju želite da posadite. Priroda tla takođe ponovo igra glavnu ulogu. Ako imate tvrdu i čvrstu zemlju, kopanje rupa za sadnju traje duže i zemlja se mora još dodatno usitniti. Ako za to angažujete profesionalca, uštedećete sebi puno vremena i napornog rada. Pored toga, možete sebi uštedeti kupovinu specijalnih baštenskih alata.
