Zašto bih trebao da angažujem stručnjaka za povezivanje kamina?
Kamin može biti vrlo vredan u svakom domu. Sjajno je kada hladno zimsko veče možete provesti ispred kamina i sa porodicom. Uprkos mnogim prednostima kamina, postoje važni faktori koje morate uzeti u obzir pri povezivanju kamina. Bitan je odvod dimnih gasova do dimnjak kao i dovod vazduha za sagorevanje. Ako ste laik u ovoj oblasti, trebalo bi da potražite savet od pravog majstora. On će vam dati savet kako najbolje uspostaviti vezu bez ikakvih problema nakon toga.
Na šta treba paziti pri povezivanju kamina?
Povezivanje kamina podrazumeva najpre odvod dima van prostorije. Naravno, najbolje bi bilo da dimnjak kamina priključite na postojeći dimnjak kako bi sav dim mogao da izađe kroz njega. To nije moguće sa svim kućama, pa u tom slučaju kamin morate izvesti kroz spoljni zid. Da biste to uradili, morate da napravite rupu u svom zidu i kroz nju provučete cev kako bi dim mogao da izađe napolje. Međutim, vrlo je važno da cev u zid ugradite vatrootpornim malterom. Možda ćete morati da izolujete ovu tačku. Tada je preporučljivo uzeti mineralnu vunu. Pošto većina izolacionih sistema nije vatrootporna, ovde takođe treba da potražite savet od stručnih lica.
Koje su prednosti kamina?
S jedne strane, kamin stvara odličnu atmosferu u vašoj dnevnoj sobi. S druge strane, takva peć se zagreva relativno jeftino. U zavisnosti od vrste i materijala grejanja (drveni pelet itd.), cena može izuzetno da varira. Danas postoji i izuzetno veliki izbor različitih peći na drva. Bez obzira na to da li su dizajni moderni, staromodni ili apstraktni – gotovo da nema ograničenja za vaše želje. Na primer, možete izabrati kamin koji se savršeno uklapa sa ostatkom nameštaja u dnevnoj sobi.
Šta su otvoreni kamini?
Otvoreni kamini se najčešće izrađuju zidanjem od šamotnih cigli i termobetona i spajanjem prefabrikovanih elemenata. Njihova osnovna karakteristika je da im je najmanje jedna strana otvorena, odnosno da je pogled na vatru direktan, neposredan. Isijavanje toplote se širi direktno u prostor, što daje izuzetan ugođaj koji se ne može porediti ni sa jednom drugom vrstom kamina. Čuje se lepo pucketanje vatre što je takođe deo osećaja prave vatre u kući. Konstrukcija ložišta ovakvih kamina mora da bude takva da zadovolji dva osnovna zahteva.
Prvi je da se postigne maksimalno isijavanje u prostor, jer ova vrsta kamina greje gotovo isključivo isijavanjem. Ovo se postiže izradom kosih bočnih stranica, kao i zakošenjem gornjeg dela zadnje stranice.
Drugi, još bitniji zahtev je da se sve uradi da se spreči ulazak dima u prostorije. Da bi se ovo postiglo, potrebno je dosta znanja i iskustva ali ono što budući vlasnici kamina treba da znaju je sledeće: Veličina preseka dimnjaka, visina dimnjaka, odnos dimnjaka prema krovu i okolnim objektima, kao i oblik završetka dimnjaka od presudne je važnosti za rad kamina.
Šta su zatvoreni kamini?
Osnovno obeležje ovih kamina je to da imaju mogućnost zatvaranja ložišta vratima od gusa ili vratima sa staklom. Time se ostvaruje mogućnost kontrole i regulacije dovoda vazduha u ložište, zatim kontrole i regulacije protoka i izlaza toplih gasova iz ložišta u dimnjak. Na ovaj način moguće je ostvariti bitno veće iskorištenje energije. Kod nekih proizvođača to iznosi cak 75%, što je kod kamina gotovo ostvarivi maksimum. Zatvoreni kamini se izrađuju od različitih materijala. Mogu da budu zidani kamini sa ugrađenim vratima, najčešće sa staklom. To je u stvari otvoreni kamin kojem su ugrađena vrata. Sledeća vrsta su takozvana „kasetna ugradna ložišta“ čije je ložište najčešće izrađeno od kotlovskog lima, okvir vrata je od gusa u koji se ugrađuje staklo. Osnovna karakteristika ovih ložišta je da imaju ravan gornji deo ložišta i da se relativno lako mogu zameniti bez rušenja. Najčešće se ipak ugrađuju ložišta izrađena kompletno od crnog liva (gusa).
Priključite kamin na odgovarajući dimnjak
Dimnjak mora da bude odgovarajućeg preseka i visine. Unutrašnja površina dimnjaka treba da bude glatka da bi se čađ i garež što manje hvatali za zidove istog. Dimnjak po pravilu treba da izade iznad krova u visini 65 cm iznad slemena. Sa svakim metrom udaljenja od slemena dozvoljeno je umanjenje visine dimnjaka za 10, maksimum 15 cm. Na gornjem delu dimnjaka pogrešno je praviti okapnice koje će ometati dobar rad dimnjaka. Okapnice izazivaju turbulenciju vazduha na vrhu dimnjaka. Pogrešno je zidati „kućice“ na vrhu dimnjaka koje takođe ometaju normalan protok vazduha. Kao dimnjačke kape mogu poslužiti betonski elementi koji nikako nisu širi od spoljnih strana dimnjaka i koji omogućuju normalan protok gasova iz dimnjačkog kanala.
